Знамените грађевине 3

БЕЛИ ДВОР
Дедиње

Изградња је завршена 1936. године, по пројекту Александра Ђорђевића. Реновиран непосредно после Другог светског рата. Коначно је уређен и опремљен за садашњу намену истовремено са Старим двором (арх. Братислав Стјановић са тимом). Комплекс дворова, уређен као јединствена слободна површина, служи у резиденцијалне сврхе.

ГЛАВНА ЖЕЛЕЗНИЧКА СТАНИЦА
Савски трг 2

Зграда за Железничку станицу изграђена је 1884. године, на насутом простору некадашње "Баре Венеције". Изведена је по идејама бечког архитекте фон Шлихта и плановима архитекте Драгутина Милутиновића, професора Техничког факултета Велике школе у Београду. У оно доба представљала је веома успело решење, и по складности архитектонских форми (у духу класичне архитектуре) и по организованости простора. Припада групи архитектонских објеката који су у тадашњој кнежевини и краљевини Србији значили прво прихватање и развитак техничких достигнућа оновремене Европе.

КАФАНА "?"
Краља Петра I 6

Најстарија београдска кафана, подигнута 1823. као својина кнеза Милоша Обреновића, коју је поклонио Науму Ичку, свом трговачком конзулу. Градили су је "мајстори из Греције" у балканском стилу. У приземљу је већ 1826. Ећим-Тома Костић, зет Наума Ичка и чувени видар из Другог српског устанка (излечио је и кнеза Милоша), отворио кафану која се звала "Ећим-Томина". Од 1878, када су је наследници продали, мењала је господаре и називе. Прво се 1878. године звала "Код пастира", па 1892. године "Код Саборне цркве", али је ова фирма одмах скинута, јер није одговарала ни уредби о механама, ни црквеним властима. Као привремено решење, власник је ставио само знак питања, који је остао до данас. У кафану је 1830-1831. године навраћао Вук Караџић. У њој је 1834. био први билијар у Београду, а од исте године била је прво читалиште "Српских новина".

МАНАКОВА КУЋА
Краљевића Марка 12

Подигнута средином тридесетих година 19. века за становање и кафану трговца Манака Михаиловића, родом из Македоније, у време трасирања нових савамалских улица. Старином, положајем у простору и сликовитим изгледом, кућа је сведочанство о последњим траговима балканске архитектуре из времена када је Београд почео да прераста своје оквире и почео се развијати у модеран европски град оног времена. После радикалне оправке 1966. у њој делује Клуб колекционара и Клуб љубитеља старог Београда, а изложена је и збирка етнографских предмета професора и сликара Христифора Црниловића. Зграда припада Етнографском музеју.

МИЛЕНИЈСКИ СПОМЕНИК
Земун, на Гардошу

Подигнут је 1896. да обележи прославу хиљадугодишњег (896-1896) оснивања и постојања угарске државе. (Таква "миленијска" обележја Мађари су дизали и по другим местима). Зидан је као "кула-видиковац", или "кула-разгледница", на највишој тачки Гардоша, у комбиновај градњи камена и опеке. Архитектура је у знаку различитих стилова, у којима доминирају елемети романтике. Погрешно се везује за историјску личност Јаноша Хуњадија, познатог и као Сибињанин Јанко. У кули се данас одвијају различите културне активности.